Κυριακή, 10 Μαΐου 2015

Gedeon Rohonci - (1852 – 1929), gospodar Bisernog ostrva


Gedeon Rohonci
~ Για ελληνικά: 


Karolj Andre 

Gedeonov predak sa majčine strane je Pavle Hadžimihajlo, bogati grčko-cincarski trgovac, koji kupuje spahiluk Novi Bečej 1782. godine sa 10.000 jutara kvalitetne, dobro obradive zemlje. Pavlov sin Jovan Pavle uzima za ženu Grkinju Klaru Papapulisio, a njihov sin Nikola Hadžimihajlo Šišanji nasleđuje sva imanja spahiluka, te stiče plemićku titulu 12. oktobra 1798. godine (LR LIX. 687), što je i obnarodovano u Torontalskoj županiji 22. aprila 1799. godine (LR LIX 743). Nikolina žena Ilona Bekela izrodiće mu četiri predivne kćerke koje će četrdesetih godina XIX veka svojom lepotom zaseniti sve mlade devojke Budimpešte. Jedna od njih je i Klara Šišanji koja se udaje za Lipota Rohoncija 2. maja 1841. godine. Podariće mu kćerku Ilku i sinove Lasla i Gedeona

Lipot Rohonci (Gedeonov otac) rođen je 1807. u Papi (okolina Vesprema), a umro je 3. novembra 1861. u Pešti. Rohonci Lipot plemićku titulu barona dobija na osnovu potvrde Vespremske županije 13. septembra 1845. godine. Šest godina posle ženidbe, 1847. godine, dolazi u Torontalsku županiju u Turski Bečej, Lipotov otac Janoš Rohonci rođen je 9. novembra 1775. godine u Papi (okolina Vesprema). Bio je poslanik u parlamentu i kraljevski savetnik, kasnije podžupan Vespremske županije, da bi na kraju bio postavljen i za savetnika dvora. Umro je 2. marta 1842. godine. 

Gedeon Rohonci je sredinom XIX veka, 15. januara 1852. ugledao svetlost dana u Budimpešti. Zahvaljujući svom poreklu koje donosi sreću, garantovano mu je bilo bezbrižno detinjstvo, kao i besprekorno miran, finansijski neopterećen život. To se donekle i ostvarilo, premda je Gedeon sa devet godina ostao bez oca i majke. Ipak, nasledstvo će mu omogućiti školovanje, a kasnije vođenje imanja, pa čak i njegovo unapređenje. O njegovom školovanju i vaspitanju brinula se baka Ilona i majčine sestre Eržebet i Konstanca. Kada je od učitelja na spahiluku dobio osnovno znanje, odlazi u Budimpeštu i Kečkemet radi daljeg školovanja. Po završetku školovanja vraća se na imanje Biserno ostrvo gde će primeniti najnovija saznanja vezana za rad i gazdovanje imanjem. Dana 4. maja 1875. ženi se Florom Lonjai. Brak je trajao nepunih 20 godina i završio se razvodom. Gedeon se ponovo ženi 1893. godine. Druga supruga mu je bila Etelka Krajcer, a sa njom je imao dve kćerke: Marijetu i Etelku. Kuća Rohoncijevih se nalazila u centru Turskog Bečeja na sadašnjem mestu Zadružnog doma, odnosno bioskopa Vojvodina, pored same dolme, a kasnije Gedeon gradi letnjikovac-kaštel na imanju Biserno ostrvo.

Kao uspešan i sistematičan proizvođač koji je unapredio proizvodnju pri voćarstvu i kao inovator na polju pakovanja i transporta, 1902. godine biva biran za predsednika Mađarske zadruge proizvođača grožđa i voća. Paralelno sa vođenjem imanja Gedeon Rohonci zastupa interese građana Turskog Bečeja i svoje stranke u Državnom parlamentu u Budimpešti od 1878. do 1901. godine. Kao veliki ljubitelj konja, na svom imanju uzgaja punokrvne, polukrvne, kao i hladnokrvne konje. Njegova ergela broji oko 100 grla, a sa njima postiže izvanredne rezultate na trkama širom Ugarske, a i u inostranstvu. 

Veoma aktivno učestvuje u Turskobečejskom udruženju protiv poplava, a posebno se ističe prilikom poplave Segedina 1879. godine. Još od samog početka klizanja, zapažen je svojim prisustvom na budimpeštanskom klizalištu gde se posebno ističe nastupima, organizovanjem balova i predstava na ledu, te ga krajem XIX veka biraju za predsednika Budimpeštanskog klizačkog udruženja. Godine 1903. postaje predsednik Novopeštanskog atletskog kluba (Újpest-Rákospalotai Athletikai Klub), ali zbog svojih obaveza nije u stanju da obavlja tu dužnost pa mu dodeljuju status počasnog predsednika. 

Koliko je Gedeonov privatni život bio buran i dinamičan možda najbolje ilustruje opis Zoltana Kalapiša: 

„U listovima tadašnje štampe dosta često se susrećemo i sa drugačijim Rohoncijem, pojavljuje se kao otelotvorenje površnog sveta nastalog posle nagodbe. Na balovima i u salonima, hipodromima i klizalištima glavnog grada držali su ga za nevinog viteza, a za lepuškasto žensko društvo bio je on Gida lepotan. Obišao je evropske kockarnice, bio je heroj u regionalnom lovu i lumperajima, a ponekad je zabavljao i predstavnike štampe kao poslanik parlamenta i kao asistent u dvoboju. ”[1].

Гeдеон Рохонци је имао и свој проналазак који је патентирао u САД 15 септембра 1891 године. Биле су то клизаљке познате као "Рохонци колумбус клизаљке". Оне су се врло једноставно и брзо постављале на ципела и скидале са њих помоћу шрафа. Поред тога, смислио је и специјални каиш ѕа чланак кога је наѕвао Ахилеј. Чини се да је Гедеон ипак знао ѕа своје грчко порекло.

VINO od grožđa sorte muskat krokan, inače stonog, koja je, kako se priča, nastalo kao rezultat vinarskog takmičenja u pravljenju vina između Rohoncija i čokanskog vlastelina Lederera (tvorce poznate "ždrepčeve krvi"), pravi se samo na Bisernom ostrvu.[2]

Dvorac Gedeona Rohoncija na Bisernom ostrvu

Dvorac je izgrađen krajem XIX veka na imanju Gedeona Rohoncija, kao letnja spahijska rezidencija nekada izuzetno razvijenog i svetski poznatog poljoprivrednog dobra. Dvorac je podignut na kosom terenu, tako da je deo prema putu spratnosti P + 1, a drugi zadnji deo zgrade, prema vinogradu, ima podrum i prizemnje. Relativno je skromnih dimenzija, sa simetričnom osnovom jasno odvojenih funkcija. U enterijeru zgrade, prizemlje i sprat su povezani uskim zavojitim stepeništem. Ostali deo enterijera nije sačuvan u autentičnom izgledu. Krovište je masivno i visoko, nekada sa središnjom oktogonalnom kulom osmatračnicom, koja je izmenjena kasnijim adaptacijama. Danas se tu nalazi terasa od kovanog gvožđa koja ima funkciju vidikovca.

Medaljon sa glavom Bahusa
Na dvorcu preovlađuju stilski elementi iz repertoara klasicizma i baroka. Iznad nadprozornika gornjeg sprata nalaze se medaljoni ukrašeni glavama boga Bahusa – zaštitnika vinogradara, i glavama životinja. Pored ovih antropomorfnih i zoomorfnih ukrasnih elemenata predstavljeni su i vegetabilni u vidu plitkog reljefa sa motivom plodova voća i žitarica, takođe iznad nadprozornika. U medaljonu iznad središnjeg prozora koji se nalazi iznad ulaza u zgradu, nalazio se grb porodice Rohonci. Posle Drugog Svetskog rata, zamenjen je petokrakom. Celokupan repertoar ukrasa simbolično predstavlja raskoš i izobilje celog imanja toga doba kao i bogatstvo porodice Rohonci.

U sklopu celine letnjikovaca i dvoraca na imanjima u Vojvodini, ovaj spomenik kulture zauzima jedno od istaknutih mesta i predstavlja značajnu kariku u razvoju rezidencijalne arhitekture. Kao ostatak jednog od najrazvijenijih poljoprivrednih imanja Vojvodine, od značaja je i za istoriju poljoprivrede i privrede.
literatura: Dokumentacija Pokrajinskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novi Sad[3].

Medaljon sa glavom konja
Kaljava peć


Δεν υπάρχουν σχόλια:

Δημοσίευση σχολίου

Η κόσμια κριτική και η ανταλλαγή απόψεων μεταξύ των σχολιαστών είναι σεβαστή. Σχόλια τα οποία υπεισέρχονται σε προσωπικά δεδομένα ή με υβριστικό περιεχόμενο να μην γίνονται. Τα σχόλια αποτελούν καθαρά προσωπικές απόψεις των συντακτών τους. Οι διαχειριστές δεν ευθύνονται σε καμία περίπτωση για τυχόν δημοσίευση υβριστικού ή παράνομου περιεχομένου στα σχόλια των αναρτήσεων.Τα σχόλια αυτά θα διαγράφονται με την πρώτη ευκαιρία.