~ Για ελληνικά:
Prva čokolada u Srbiji pojavila se 1897. u Beogradu u prodavnici Koste Šonde, godinu dana pošto je čokolada počela da se pravi u Sloveniji, u Brestanici, u jednom manastiru za potrebe manastira i stanovništva. Bila je to “čokolada sa mlekom Olga“, koja se u listu “Večernje novosti” oglašavala kao: “najbolja od svih čokolada“. Kosta Šonda je kao “specijalitete za posluživanje” prodavao i čokoladne poslastice, praline i đanduju[1].
U Kosovskoj ulici u centru Beograda od skora se ističe zgrada na broj 5, gde je zasjala nova sveža fasada. Reč je o porodičnoj kući braće Šonda. Sagrađena je 1929. godine u stilu akademizma.
Došli su u Beograd iz severne Grčke iz planinskog mesta Klisura. Nušić u beleškama o Zerkeu pominje radnju Nikole Šonde na uglu današnje Uzun - Mirkove i Kralja Petra[2]. Nikola je bio otac trgovca i bankara Mihaila Šonde. Neka istarživanja, navode Kostu - Konstantina kao oca budućeg kralja čokolade. Međutim Dušan Popović u svom radu O Cincarima, kaže da su ova dva brata Kosta i Nikola otišli u Beograd oko 1850 god. Oni su govorili grčki i cincarski. U rodnoj Klisuri su posećivali grčku školu. On dodaje da u Klisuri čak i ne postoji familija sa ovim prezimenom[3].
Kad se Mihailo vratio sa studijskog boravka u Švajcarskoj, otac mu je 1902. godine podigao fabriku čokolade, bombona, keksa i leda. Projekat je potpisao građevinski inženjer Leon Talvi. Fabrika na uglu Solunske i Cara Uroša u dva navrata je doziđivana, a 1922. godine, po projektu Teodora Pobude i kasnijoj doradi fasade Alfreda Maja, dobijen je moderan izgled širokog platna fasade iznad koga se diže fabrički dimnjak. U Šondinu fabriku danas je useljena jedna modna kuća. Fabrika je Mihailu Šondi donela bogatstvo. Prema izvodu iz finansijskog izveštaja za 1903. godinu imala je promet od 128.087 dinara, a troškove 54.200 dinara. Stari Beograđani, koji su probali Šonda čokoladu tvrde da je bila lošeg kvaliteta. Mihailo Šonda 1911. godine podiže bioskop „Kolseum“ sa 500 sedišta, muzikom uživo i ćevapima.
Kad se Mihailo vratio sa studijskog boravka u Švajcarskoj, otac mu je 1902. godine podigao fabriku čokolade, bombona, keksa i leda. Projekat je potpisao građevinski inženjer Leon Talvi. Fabrika na uglu Solunske i Cara Uroša u dva navrata je doziđivana, a 1922. godine, po projektu Teodora Pobude i kasnijoj doradi fasade Alfreda Maja, dobijen je moderan izgled širokog platna fasade iznad koga se diže fabrički dimnjak. U Šondinu fabriku danas je useljena jedna modna kuća. Fabrika je Mihailu Šondi donela bogatstvo. Prema izvodu iz finansijskog izveštaja za 1903. godinu imala je promet od 128.087 dinara, a troškove 54.200 dinara. Stari Beograđani, koji su probali Šonda čokoladu tvrde da je bila lošeg kvaliteta. Mihailo Šonda 1911. godine podiže bioskop „Kolseum“ sa 500 sedišta, muzikom uživo i ćevapima.
 |
| velikirat.nb.rs |
Porodična kuća u Kosovskoj ulici imala je prizemlje, koje se davalo u zakup za radnje, sprat za prijeme, drugi sprat za stanovanje, a na trećem je živela posluga. Dva naglašena trougla na fasadi podsećaju na timpanon grčki hram, što valjda svedoči o helenskom poreklu porodice. U ovoj zgradi živeo je Mihajlov siromašni brat, samo akcionar njegove fabrike. U arhivu se čuva plan izgradnje po kojem je zgrada na broju 3 trebalo da bude skoro iste veličine kao i susedna, kuća velikog brata. Događaji koji su usledili izbrisali su Šondin brend i porodični trag. Ostala je grčka fasada Kosovske 5[4].
Mika Šonda je kao jedan od najuglednijih beogradskih trgovaca i industrijalaca postao predsednik upravnog odbora moćne Beogradske zadruge. Poginuo je kada je tokom Drugog rata bomba pogodila njegovu zgradu u Kosovskoj 5[5].
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου
Η κόσμια κριτική και η ανταλλαγή απόψεων μεταξύ των σχολιαστών είναι σεβαστή. Σχόλια τα οποία υπεισέρχονται σε προσωπικά δεδομένα ή με υβριστικό περιεχόμενο να μην γίνονται. Τα σχόλια αποτελούν καθαρά προσωπικές απόψεις των συντακτών τους. Οι διαχειριστές δεν ευθύνονται σε καμία περίπτωση για τυχόν δημοσίευση υβριστικού ή παράνομου περιεχομένου στα σχόλια των αναρτήσεων.Τα σχόλια αυτά θα διαγράφονται με την πρώτη ευκαιρία.