Jedna od porodica koja je obeležila epohu razvijenog kapitalizma u Novom Sadu u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka jeste porodica Adamović. Zahvalnost za stečeno bogatstvo i društveni ugled najvećim delom duguje vinu. Sve je krenulo trgovinom vinom, da bi se proširilo na proizvodnju grožđa, vina i konjaka, a kulminiralo loznim rasadnikom iz koga su mnogi vinogradi obnovljeni nakon filoksere. Oduzimanjem fabrika, podruma i vinograda nakon Drugog svetskog rata nasilno je, u trećoj generaciji, prekinuta vinarska tradicija.
Prema porodičnom predanju, rodonačelnik porodice, Jovan, mladić grčko-cincarskog * porekla, doselio se krajem 18. veka u Sremsku Mitrovicu, bežeći u Ugarsku od Turaka. Porodica u kojoj je bio usvojen, dala mu je prezime Adamović po njegovom ocu Adamu. Nov život sa novim prezimenom započeo je baveći se trgovinom i ugostiteljstvom. Nakon njegove smrti, poslovanje je preuzeo sin Stevan (1809-1874), koji se sa suprugom i tri sina: Aleksandrom, Jovanom i Đorđem, seli u Novi Sad gde je, polovinom 19. veka, već postojala jaka grčka kolonija trgovaca i zanatlija.
Iako se porodica oduvek bavila trgovinom (stoka, drvo), Stevanov sin Aleksandar Šandor Adamović (1839-1906), sa izuzetnim preduzetničkim duhom, počinje značajniju trgovinu vinom, ali i njegovu proizvodnju. Potrebna teoretska znanja stekao je u Pešti završivši Rozerovu trgovačku školu, a praktično iskustvo boraveći u Gracu i Trstu. Za sopstveno trgovačko preduzeće dobija koncesije da zastupa velike firme na prostoru cele Austrougarske od strane ugarskih vlasti. Kao vešt trgovac uvideo je mogućnost dobre zarade u trgovini vinom kojoj se u potpunosti posvećuje. I ne samo trgovini. Zasađuje 100 jutara vinograda na zemlji u Sremskoj Kamenici i Rakovcu nasleđenoj od oca, gde i proizvodi svoja vina, naročito "Karlovački bermet". Jedna od novina jeste i prodaja flaširanih vina sa znatno većom zaradom.
Kvalitet ovih vina ubrzo je potvrđen na izložbama u inostranstvu. Medalje i diplome, od kojih je najstarija ona iz 1878. godine dobijena u Parizu, ali i iz Trsta, Beča, Bordoa i Pešte, potvrda su toga. Takođe, velika tražnja je vladala i za "Adamovićev elitni konjak" koga je proizvodio u sopstvenoj fabrici. Zvuči apsurdno, ali lozna bolest zvana filoksera, koja je mnoge zavila u crno, za Adamovića je bila blagodet. Naime, u vreme kada je uništila najveći broj zapadnoevropskih vinograda, vina sa naših prostora bila su na velikoj tražnji, što je Adamović vešto iskoristio. Kao trgovac, putujući Evropom, imao je priliku da vidi na koji način se obnavljaju filokserom uništeni vinogradi. Zato uvozi američke loze i osniva 1893. godine veliki lozni rasadnik "Aleksandrovac", ili kako su ga Mađari od milja zvali "Šandortelep", na ukupno 52 lanca od grada zakupljene zemlje. Rasadnik se nalazio na delu Novog Sada koji je dvadesetih godina 20. veka po njemu i nazvan Adamovićevo naselje.
.jpg)
.jpg)
